Идентитет: Марк Талијано: ПРЕ ПРЉАВОГ РАТА, СПОНЗОРИСАНОГ ОД САД-а И НАТО-а, СИРИЈА ЈЕ БИЛА ОАЗА ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ, СЕКУЛАРНА ПЛУРАЛИСТИЧКА ДРЖАВА

Пре споља-оркестрираног прљавог рата на Сирију и „Арапског пролећа“, пре него што су „мирни демонстранти“ пуцали на ненаоружане сиријске снаге безбедности, и пре него што је Запад наоружао, обучио и спонзорисао међународне плаћеничке људождоре који заплењују, силују и пљачкају, Сирија је била оаза цивилизације окружена про-империјалистички марионетским државама.

Пре прљавог рата, Сирија је бележила просперитет, са развојем привреде. Она је имала:

- прехрамбени суверенитет, са „стратешким“ залихама у милионима тона висококвалитетне пшенице[1], а не накарадну био-технолошку франкенштајнску храну
- јаку централну банку без зеленашких ММФ кредита[2]
- популарног председника реформатора
- углавном добро образовано, секуларно, плуралистичко и напредно друштво
- безбедност на високом нивоу (Сирија је била пета земља на листи најбезбеднијих земаља)[3].

После готово 6 година нелегалног рата који је покренуо неке од војно најразвијених земаља, и после година нелегалних санкција наметнутих од истих криминалних влада – укључујући канадску марионетску владу – Сирија је још увек чврсто на ногама. И даље има популарног и легално изабраног председника и владу. Још увек је светионик цивилизације. Упркос колективном кажњавању санкцијама и ратним терором, Сиријци још увек пркосе. Араби Шахер је представио овај пркос речима: „Радите шта хоћете, ово је наша земља; наша ће и остати.“ Он, као и многи Сиријци, гледају мимо лажи. И његова процена узрока рата је отворена и иста као код већине Сиријаца: Израел. Израел са својим савезницима искоришћава балканизацију и уништавање Сирије. Чак и сукобљене интересне струје око нафтовода подређене су израелским потребама, као што наговештава Одед Јинон.[4] Сиријци обично наводе да Израелу, са његовим савезницима, припада главна улога у актуелном холокаусту. Ови интереси су вођени нафтним интересима. Исто као у Ираку.

Није изненађујуће да је Сирија, пре рата рангирана у првих пет земаља по питању опште безбедности, данас ратна зона са око 2 000 фронтова, али за Сиријце, живот тече даље.

Упркос нападима са Запада, Сирија и даље пружа бесплатну здравствену заштиту и бесплатно школство за све на територијама под контролом владе, за разлику од терориста који уче децу да постану „деца ратници“ и да усвоје дегенерисану вехабијску идеологију која насилно искључује све друге религије и идеологије. Сва насиља, укључујући дневна бомбардовања, су тренутно „нормализована“. Странци извештавају да када минобацачка граната удари у близини, сиријски пешаци једва да обрате пажњу, те настављају својим путем. Ратне трауме ће представљати изазов у годинама које ће доћи. Упркос, или можда због свих тих изазова, Сирија третира све своје становнике – без обзира на земљу порекла – као Сиријце. Весам, мушкарац рођен у породици палестинских избеглица, објашњава да палестинске избеглице имају иста права као и Сиријци. Они могу да купују куће, земљиште, и могу легално да раде у Сирији. Насупрот томе, објашњава, палестинске избеглице немају таква права у суседном Либану; не могу да раде легално и не могу да купе кућу ван избегличког кампа.

И тако живот тече даље у Сирији. Запад чини све како би променио ситуацију - уводи економске санкције, убацује плаћене терористе, бомбардује силосе[5] и позиције Сиријске Арапске Армије (САА)[6], води пропагандни рат – али безуспешно. Дамаск, један од најстаријих континуирано насељених градова у свету, стоји чврсто. Извештачи су погрешно мислили да ће главни град пасти за неколико месеци, но то се још увек није догодило и мало је вероватно да ће уопште да се деси. Сирија има јаке институције, јаку армију и јаке савезнике. Такође има јако грађанско језгро. Победа Сирије биће победа цивилизације.